Predgovor dr Žarka Gavrilovića, protojereja

Predgovor za najnovije izdanje knjige Predraga Đorđevića "Preporod masaža potiljka" napisao je protojerej dr Žarko Gavrilović. Tekst ovog predgovora donosimo ovde u celosti, kako je pisan u originalu (na ćirilici):

                      "П Р Е Д Г О В О Р

                        З А Љ У Б Љ Е Н И К   У  С В О Ј   П О С А О

           

   ”Чудни су путеви Господњи.” Чудно је како вода пробије дубоке камените вулканске стене да избије на површину и постане питка, здрава и за људе лековита. Чудо је како се прави лек за наше тело нађе баш у право време да угрожени човеков живот и опстанак помогне да опстане. Чудно је како коњ или пас, вођени својом интуицијом, обиђу и по 20 километара да нађу лек својој болести у корењу биљке, коју сам нађе, ископа је, очисти од земље и поједе. Чудно је, зар не, што је и господин Рене Шимперли, после више деценија тражења лека својој болести и истраживања, пронашао вибратор за лечење своје болести, али и болести многих становника ове старе планете, који враћа атлас, први главни пршљен који везује кичму за главу, враћа атлас на своје, Богом одређено лежиште и стајалиште, по ”природи ствари” и Божијем одређењу. То јест, вибратор који исправља пригњечене нервне и крвне судове, како и мозак као спроводник нервних влакана и живаца који фреквенцијом иду од мозга ка болесном телу и од тела спроводе захтеве оболелих ћелија ка мозгу, чекајући од њега даља наређења.

   Чудно је, са коликим жаром и љубављу, господин Предраг Ђорђевић, дични Шумадинац и Србин, примењује ову вештину, лечећи свој, многим болестима  и међународним неправдама, опхрван народ и све друге људе добре воље. Ја нисам срео, у свом дугом веку, таквог ентузијасту свога посла и заљубљеника у дијалог  у  том  смислу.

   Постоји изрека: Ако не могу да радим оно што волим, онда ћу волети оно што радим. Господин Предраг Ђорђевић са својом књигом, доказује супротно да страсно воли оно што ради, да је потпуно предан послу који обавља, чак до једне врсте заљубљености, јер је заљубљен у свој рад и од Бога дати дар: да исцељује људе, не питајући коме припадају, како мисле и како се крсте. И то, он је заљубљен у свој посао више него научни истраживач микрокосмоса или макрокосмоса; више него младић у своју изабраницу срца; више него лекар тзв. научне медицине у медикаментно лечењe својих пацијената. И напокон, више него многи пастири словенског стада у спасавање своје пастве од вечне смрти, од содомских и гоморских сагрешења њихових. Он ватрено говори о свом послу без рекламирања, што је највећа реклама и препорука.

   Тако господин Ђорђевић у својој књизи каже: ”Ма обожавам да причам о овом методу. Некоме пет минута, а некоме сат времена. За ових годину дана причао сам хиљаду пута. Сваки пут је други ток разговора, али је увек иста порука. Наместите атлас па уживајте”. ”Измештен атлас је као савијено црево. Ток крви и нервних импулса је успорен... Измештеност везе лобање и првог пршљена минимално измешта суседна ткива. То минимално је превише за животне функције које су у близини чвора живота. После намештања атласа, вратна кичма се исправља и омогућава гркљану (сваком органу, прим. Ж. Г.) бољи положај”.

   Некада је цар Давид, уз лиру појао: ”Неки се хвале коњима, а други колима, док се ми хвалимо именом Господа Бога свога”, данас господин Ђорђевић живи од намештања атласа и за намештање атласа, који Бог створи, као стуб живота како треба, почев од бебе у мајчиној утроби која њише, гаји и одржава живот бебе, па све до живота одраслог човека, а који човек, у свом Богоотуђењу и ишчашењу, измешта атлас из свог лежишта у атмосфери Земље, као у новој утроби живота, чиме узрокује сијасет болести, ако не и све болести. Природа је благоваоница живота, храм Божији, лабораторија која оплемењава човека, одржава њега и сва друга бића, чува тајни живот биљака, животиња, одржава човека као колевка дете, па је она највиши и највеличанственији храм неба и земље, по речима Његошевим: ,,Ти си Себи храм д`ига над свима, што сав страшни простор обузима” (Црногорац свемогућем  Богу).

   Начин писања књиге је неуобичајен и јединствен, а стил књиге је баршунаст, јединствен, рационалан, на много места луцидан и оригиналан, самоникао, често искључив и критичан, нарочито према тзв. нaучној медицини која даје предност хемији, а искључује алтернативну медицину. Сваки екстремизам је штетан, јер је искључив и непомирљив. Нико од људи, осим једног Бога, нема монопол на истину. Тако, обе врсте медицине имају своје предности и мањкавости, што прелази у другу крајност, а крајности се чешће искључију  него што се допуњују. За здравље људи имају заслуге обе, и научна медицина, нарочито хирургија, ортопедија и физиотерапија и Божији дар целитељства који има мали број људи, као што су Господ Христос, Свети Врачи, исцелитељ Пантелејмон.

   Мислим и тврдо верујем да Предраг Ђорђевић иде, од Бога трасираним и одређеним путем лечења, служења Богу и људима, Богу и своме роду за сада на најбољи начин.

   Препоручујем ову даровиту књигу Предрага Ђорђевића као уникатно дело алтернативне медицине, поготову што се он показује оправдан у пракси, како се доказује у књизи.

   Ова књига као да мења постојећу дијалектику.

  

Београд, 21.03.2013.                                                              

Др Жарко Гавриловић, протојереј"